Преводът от сръбски на български направи Иван Цанов
ПА „Милорад Чавич“ (Bulgarian)
Отворено писмо до всеки за когото се отнася:
Има много слухове защо си отидох от Крагуевац и по този повод бих искал да сложа край на тези спекулации.
Първо искам да кажа, че се надявах да не се налага да разгласявам публично причините, поради които напуснах. Мисля, че нашата страна има много по-големи проблеми върху които трябва да се фокусира и спортът в този момент не може да бъде приоритет. Въпреки всичко това аз съм готов да разкрия фактите, някои от които можете да си представите, но и някои които не желаете да чуете. Изборът е ваш, дали ще повярвате в това, което ще ви кажа или в онова, което вие сами желаете. Ясно ми е, че някои хора си затварят очите пред истината.
И докато съм в Сърбия, за съжаление, имах възможността да изпитам многобройни неудобства, от несправедливата съдебна система до нарушаване на личния ми живот, но не това е причината за напускането ми. Истината е, че напускам по лични, но и по финансови причини, както можете да се досетите.
Академията има сериозни дългове и няма никакви шансове да продължи да работи за в бъдеще. Първоначалният замисъл беше градът да ни помогне финансово, докато не си стъпим на краката; като после да си намаляваме дълговете. Никога не сме били с положителен финансов резултат. За това градът не може да бъде обвиняван, но имахме недостиг на свободно място в басейна и време за разширяване на Академията, от което тя се нуждаеше.
Десет месеци не сме получавали никаква финансова помощ за да покрием финансовия дефицит в Крагуевац. Единствената причина, поради която моята академия продължи да съществува е, че осигурявах средства от собствения си джоб. Обещах плуването в Крагуевац да се развие силно и успях да предизвикам революция, но за жалост, не успях да я завърша успешно. Това поражение се отрази върху мен не само финансово, но и повлия върху здравето ми.
Истината е, че в проекта си в Крагуевац вложих голяма част от средствата, които спечелих след сребърния медал в Пекин и златния медал на световното първенство, за да може моята мечта да бъде изпълнена в някаква степен. Лично аз не съм реализирал никаква печалба през последните петнадесет месеца. Нормално е да се надявам един ден да си възстановя сумата, която сега загубих, и един ден градът да ми даде обезщетение за моя принос, но ако не стане, все пак това са само пари. Ще спечеля тази сума в Америка, ако всичко друго пропадне.
За мен сега едно нещо е по-важно от парите, а това е семейството. Знам, че това е свят, който винаги трябва да бъде на първо място и тези които познават моя живот ще разберат защо това е нещото, което трябва да направя.
PK Akademija Milorad Čavić (Serbian)
Otvoreno pismo svakome koga se ovo tiče:
Postoji dosta glasina zašto sam otišao iz Kragujevca, pa bih ovom prilikom hteo da stavim tačku na takva nagađanja.
Za početak, želim da naglasim da sam se nadao da razloge svog odlaska neću morati da iznosim u javnost. Smatram da naša zemlja ima mnogo većih problema na koje se treba fokusirati, i da sport u ovom trenutku ne može da bude prioritet. Uprkos svemu tome, spreman sam da otkrijem činjenice, od kojih ste neke mogli da pretpostavite, ali i neke koje ne želite da čujete. Izbor je na Vama da li ćete verovati u ono što ja kažem ili u ono u šta sami želite. Jasno mi je da neki ljudi zatvaraju oči pred istinom.
Iako sam u Srbiji, nažalost, imao prilike da doživim brojne neprijatnosti, od nepravednog pravnog sistema do uništavanja moje privatne svojine, to nije razlog mog odlaska. Istina je da odlazim iz privatnih, ali i iz finansijskih razloga, kao što ste mogli i da očekujete.
Akademija je bila u ozbiljnim dugovima i bez ikakvih šansi da opstane u daljem poslovanju. Početna zamisao je bila da nam grad pomaže finansijski dok ne stanemo na svoje noge; a tada bi se taj iznos i smanjio. Mi nikada nismo ni bili ni na pozitivnoj nuli. Za to ne možemo da krivimo grad, već nedostatak slobodnog prostora u bazenu i vreme koje je bilo neophodno da se Akademija proširi.
Mi deset meseci nismo primili nikakvu novčanu pomoć zbog budžetskog deficita u Kragujevcu. Jedini razlog što je moja akademija potrajala ovoliko jeste taj što sam sredstva izdvajao iz svog sopstvenog džepa. Obećao sam da ću plivanje u Kragujevcu učiniti vrhunskim, i uspeo sam da pokrenem revoluciju, ali, nažalost, nemam sredstava da je i uspešno završim. Ovaj poraz se nije odrazio samo na moje finansijsko, već i na zdravstveno stanje.
Istina je da sam u svoj projekat u Kragujevcu uložio i veliki deo sredstava od osvajanja srebrne medalje u Pekingu, kao i od zlatne medalje na Svetskom prvenstvu, kako bi moj san mogao da bude ispunjen u ovoj meri. Ja lično nisam ostvario nikakvu materijalnu dobit u poslednjih petnaest meseci. Normalno je da se nadam da ću jednog dana povratiti iznos koji sam do sada izgubio, i da ću dobiti nadoknadu od grada za svoj doprinos, a ako ne, to je ipak samo novac. Zaradiću taj iznos u Americi ako sve ostalo propadne.
Za mene je, sada, jedna stvar bitnija od novca, a to je porodica. Znam da je ona svetinja koja uvek treba da bude na prvom mestu, ali oni koji su upoznati sa mojim životnim putem će razumeti zašto je ovo nešto što moram da uradim.
ПА „Милорад Чавич“ (Мacedonian)
Отворено писмо до всеки за когото се отнасја
Има много слухове зошто си отидох от Крагуевац и по този повод бих с
акал да сложа крај на тези спекулации.
Прво искам да кажа, че се надјавах да не се налага да разгласјавам публично причините, поради които напуснах. Мисља, че нашата страна има много по-големи проблеми врху които
мора да се фокусира и спортот во този момент не може да биде приоритет. Вапреки всичко това аз сам готов да разкрија фактите, њакои от които можете да си представите, но и њакои които не желаете да чуете. Изборот е ваш, дали ште повјарвате во това, което ште ви кажа или во онова, което вие сами желаете. Јасно ми е, че њакои хора си затварјат очите пред истината.
И докато сам во Србија, за сажаление, имах вазможността да изпитам многобројни неудобства, от несправедливата садебна система до нарушаване на личнија ми живот, но не тоа е причината за напускането ми. Истината е, че напускам по лични, но и по финансови причини, както можете да се досетите.
Академијата има сериозни далгове и њама никакви шансове да продалжи да работи за во бидеште. Првоначалнијат замисал беше градот да ни помогне финансово, докато не си стапим на краката; като после да си намаљаваме далговете. Никога не сме били со положителен финансов резултат. За това градот не може да биде обвињаван, но имахме недостиг на свободно мјасто во басејна и време за разширјаване на Академијата, от което тја се нуждаеше.
Десет месеци не сме получавали никаква финансова помошт за да покрием финансовија дефицит во Крагуевац. Единствената причина, поради којато мојата академија продалжи да саштествува е, че осигурјавах средства от собственија си џоб. Обештах плуването во Крагуевац да се развие силно и успјах да предизвикам ревољуција, но за жалост, не успјах да ја заврша успешно. Това поражение се отрази врху мен не само финансово, но и повлија врху здравето ми.
Истината е, че во проекта си во Крагуевац вложих гољама част от средствата, които спечелих след сребрнија медал во Пекин и златнија медал на световното првенство, за да може мојата мечта да биде изпалнена во њакаква степен. Лично аз не сам реализирал никаква печалба през последните петнадесет месеца. Нормално е да се надјавам един ден да си вазстановја сумата, којато сега загубих, и един ден градот да ми даде обезштетение за моја принос, но ако не стане, все пак това са само пари.
Ке спечеља тази сума во Америка, ако всичко друго пропадне.
За мен сега едно нешто е по-важно от парите, а тоа е семејството. Знам, че тоа е свјат, којто винаги мора да биде на прво мјасто и тези които познават моја живот ке разберат зашто тоа е нештото, което морам да направја.